UPALA MIŠIĆA - ISTINE I ZABLUDE!

UPALA MIŠIĆA - ISTINE I ZABLUDE!

Da li je upala mišića normalna pojava? Koje vrste upala mišića postoje? Kako nastaje upala mišića? Da li se upala mišića rešava metodom - "Klin se klinom izbija"? 

Ovo su samo neka od pitanja na koja ćete dobiti odgovor u ovom tekstu i neke zablude koje je potrebno demistifikovati da bi vaše vežbanje bilo ugodnije i bezbednije po vas.

Upala mišića je veoma česta pojava kod onih koji su nakon neke pauze počeli sa intenzivnijim fizičkim radom. Upala postoji ako se javi bol u mišićima pri kraju treninga i neposredno u oporavku. Zatim ako se bol u mišićima javi 12 do 48 sati nakon intezivnog treninga ili kombinacijom obe ove pojave. Upala mišića se ogleda svim znacima bilo koje druge zapaljenske reakcije: bol, crvenilo, otok, temperatura. 

Nema sportiste koji nije makar jednom u svojoj karijeri osetio to stanje. Upala nije normalna pojava u trenažnom procesu i uvek je indikator greške koju treba izbegavati. Najčešće se javlja ako se nepripremljen mišić optereti više od onoga što je za njega tog momenta u fiziološkim granicama. To se najčešće događa kod početnika ili onih koji duži vremenski period nisu trenirali, ali i kod vrhunskih sportista u trenažnom procesu kod neke nagle promene u načinu, doziranju ili kvalitetu fizičkog opterećenja.

U analizi ove problematike postoje brojna terminološka razmimoilaženja. Uglavnom se upale mišića dele na:

1. Akutnu
2. Hroničnu 

AKUTNA upala mišića se javlja neposredno nakon treninga i posledica je nagomilavanja metabolita kao što je mlečna kiselina. Tečnost se povlači u ćelije i javlja se osećaj kao da su mišići "napumpani". Bol traje kratko i već nakon nekoliko minuta ili sati se sasvim gubi. Na ovu vrstu upale mišića niko ne obraća posebnu pažnju jer ne predstavlja problem i više je možemo svrstati u fenomene zamora, mada mu nije identična. 

HRONIČNA ILI ODLOŽENA upala mišića je ona na koju se po pravilu misli kada se govori o upali mišića. Najuočljivija karakteristika je pojava bola 12 do 48 sati po završetku treninga. Bol može da bude izuzetno jak, čak i na dodir a ne samo pri kontrakciji upaljenog mišića. Uzrok ove upale je verovatno višestruk. Ranije se za ovu pojavu optuživalo isključivo nagomilavanje laktata što je kasnije ozbiljno poljuljano. Poznato je da su aktivni sportisti sposobni da postignu veću koncentraciju laktata u krvi od nesportista a da pri tome nemaju nikakve znake upale.

Istraživanja u protekloj deceniji su pokazala, da pri svakoj upali postoje mikrotraume mišićnih vlakana sa pucanjem sarkoleme i oslobađanjem sarkoplazme u vanćelijski prostor.  U krvi će se naći povećanje enzima i mioglobina, što obavezno prati ovu pojavu. Na mestu oštećenja razviće se procesi slični svakoj upali prouzrokovanoj mikroorganizmima mada u suštini nije identično. Kako se vrši "popravka" oštećenih ćelija nije još do kraja sasvim razjašnjeno. Verovatno kao i sve druge reparacije oštećenog tkiva. 

Za neke je upala greška u treningu, a za druge je to početni okidač za razvijanje mišićne hipertrofije, što je naravno zabluda. Teško je poverovati da posle upale mišića ne dolazi i do redukcije mišićnih vlakana bez obzira na njegovo povećanje. Taj porast mase ostvaren je na zadebljanju preostalih vlakana. Poznato je recimo da su bela vlakna osetljivija i da se tokom sportskog staža ona najpre gube. To je verovatno razlog da se u toku sportskog staža sprinter sa 200 metara ako ne ostane na istoj stazi, prebaci na disciplinu 400m, a nikada na disciplinu 100m.

Ipak, šta izaziva mikrotraume mišićnih vlakana? Danas se nedvosmisleno zna da su za upalu mišića najodgovornije ekscentrične kontrakcije (detaljnije opisano u tekstu - "Vrste mišićnih kontrakcija"). U eksperimentu gde se identičnom brzinom trčalo po ravnom na pokretnoj traci i 10 stepeni "nizbrdo" upala se javila u trčanju "nizbrdo" upravo zbog zastupljenosti ekscentričnih kontrakcija. To ima praktičan značaj za trenere i vežbače (rekreativce i sportiste), da se sa uvođenjem vežbi sa tegovima, pliometrije i sločno, mora ići mnogo opreznije nego sa običnim izotoničnim kontrakcijama.

Među trenerima vlada mišljenje da se upala bez obzira na bol tretira novim treningom po principu: "Klin se klinom izbija". Sigurno ste imali priliku barem jednom da čujete to prilikom vežbanja. Mada se teško sa tim složiti u potpunosti, poboljšanje će biti upravo zbog toga što će se povećanjem protoka krvi pre eliminisati raspadni produkti i pre doturiti materijali za obnovu oštećenog tkiva. Međutim ovaj način prevazilaženja upale nije efikasan!!!

Bolje od toga je, metodama oporavka povećati protok krvi i ostvariti isto, jer sam bol tokom treninga osim neprijatnosti, refleksnom zaštitom štedi upaljene mišiće, pa samim tim neće dati željene efekte koji se treningom žele postići. 

ZAKLJUČAK

Nadam se da vam je ovaj prilog bio zanimljiv, zabavan i da vas je usmerio da razmišljate o oporavku i o tome koliko je on zapravo važan. Takođe se nadam da ste naučili nešto novo što vam može koristiti u vašem daljem bavljenju sportom ili rekreaciji. Vodite računa o svom telu, da bi mogli postići rezultate koje želite.

Sada vas pozivam da uradite par stvari za kraj: 

1. Pošaljite mi poruku na e-mail kosarkatrener@gmail.com ili Instgrama gde ćete mi napisati svoje mišljenje o ovom tekstu i zatražiti odgovore na dodatna pitanja ili pomoć.
2. Podržite ovaj blog tako što ćete i svoje prijatelje obavestiti o radu bloga Košarkaški trener  i pozvati ih da nam se pridruže (videćete opciju "Deli" malo ispod👇).
3. Zpamtite, oporavak je jednako bitan kao i sam trening!😊

Hvala na pažnji!😊